Rekonektivno isceljivanje

Ovе frеkvеnciје su dostupne svima којi se susreću sa njima, bez оbzirа nа prеthоdna isкustvа sа lеčеnjem. Širоm svеtа, оbični ljudi su izvanredni pomagači, koji primenjuju ove frekvencije i služe onima koji su u nevolji. Nije važno da li učestvujete kao neko ko sprovodi ili prima isceljujuću rekonektivnu energiju.

Svako može da postane sprovodnik za ove visoke isceljujuće frekvencije, dok ne naučite kako, prepustite se nekome ko je to savladao i dopustite svom telu da ozdravi.

Konvencionalna mudrost tvrdi da lečenje od bolesti zahteva agresivnu intervenciju lekova, hirurgije ili neke druge HI-tech terapije. U našoj kulturi čini se nestvarno, pa deluje čak i opasno, ako pričamo o ideji da telo može samo sebe da isceli. Ipak, širom sveta, ima već puno dokaza, da čak i u terminalnim fazama neke bolesti može doći do samoisceljenja.

I deca znaju, da posekotine, modrice ili uganuća prolaze, i ako se ne ide kod doktora. Univerzalno energetsko polje stvorilo je svima dostupne mehanizme za samoisceljenje. Svi možemo da naučimo da prepoznamo, pristupimo i da stvorimo optimalne uslove za delovanje tih visokih frekvencija. Svi imamo potencijal za samoisceljenje. Nije važno da u potpunosti razumemo, kako ove frekvencije rade, već je dovoljno, da znamo da one rade i da im se prepustimo. Ako doktori nekada kažu da nema leka za neku bolest, dovoljno je da se setite, da su naučnici nekada davno trvdili da je naša zemlja ravna ploča…

Odlomak iz knjige U pravu si al baš me briga

Moje prepoznavanje da meni nije dobro, i da je pretežno tuga u meni, ali i velika potreba da se to promeni, donela mi je neverovatne promene.

Pre nekoliko godina pozvala me je jedna moja prijateljica na predavanje Dr Erika Perla, kiropraktičara iz Amerike, koji je u toku bavljenja tom svojom profesijom na neverovatan način spoznao novu metodu isceljivanja energijom iz univerzalnog energetskog polja.

Isceljivanje je podrazumevalo da on bez dodira pacijenta, poveže energetsko polje pacijenta sa energijom iz univerzuma. Tom prilikom, zbog rezonanse dolazi do uskladjivanja frekvencija ljudskog energetskog polja sa frekvencijama univerzalne energije.

Možda sam bila jedna od retkih koja tom čoveku ništa nije verovala. Pa ja sam bila lekar i duboko sam verovalau medicinu (barem su me ubedili da treba da verujem). Posle završenog predavanja, ipak sam kupila njegovu knjigu „Rekonekcija“.

Kada sam stigla kući, nemarno sam knjigu bacila na sto u dnevnom boravku. Već takav moj potez mi je bio neobičan. Nikad ni jednu knjigu nisam tako bacila. Veliki sam poštovalac pisane reči i knjige uvek uredno slažem u police, a zašto sam ovu knjigu tako bacila? Sećam se, da sam se celo to veče pitala, zbog čega sam tako bacila knjigu, i nisam imala odgovor. Danima sam prilazila do stola, povremeno sam uzimala knjigu u ruke i razmišljala da li da je čitam ili ne. Bila sam zbunjena mojim neobičnim ponašanjem oko te knjige. Za vikend sam rešila da počnem da je čitam! Na moju sreću, Eric Pearl vrlo duhovito piše, tako da sam bila sigurna, da ću knjigu do kraja da pročitam, bez obzira što mu ne verujem. Od jednom su počele neobične senzacije u nogama da mi skreću pažnju! Strujanje uz nogu i niz nogu! Definitivno, ovako nešto nikada ranije u životu nisam osetila. Pogledala sam u svoje noge, misleći da ću nešto da ugledam, međutim, ništa nisam mogla da uočim, ali sam to strujanje vrlo jasno osećala. Neverovatno, ako još do pre nekoliko sekundi nisam verovala u ono što čitam, u trenutku sam postala svesna, da se umeni velike promene dešavaju i da se ja menjam, ali mi još nije bilo jasno kako. Ako sam do tada knjigu čitala reda radi, postala sam od jednom svesna, da sada čitam nešto što mi je najvažnije u životu! Upijala sam svaku reč i trudila sam se da duboko razumem to što čitam.

Tokom mog života, došla sam i ja do nekih fizičkih boljki za koje sam mislila da je potpuno normalno da ih imam. Desni kuk mi je pravio probleme (moj otac ima veštački kuk, pa sam mislila da je normalno da me barem boli kuk). Žučna kesa mi je pravila probleme, kada  bih malo obilnije jela (moja majka nema žučnu kesu). Bila sam ubeđena, da mi je to sve genetski predodređeno.

Kada sam posle petnaestak minuta, spustila knjigu i ustala, ja sam sa velikim čuđenjem primetila, da me kuk uopšte ne boli. Oprezno sam pokušala da uradim neke pokrete nogom, koji su mi ranije veliki bol pričinjavali i bez ikakvih problema sam ih sprovela. Ne samo da sam se čudila, već sam bila ushićena mojim novim otkrićem!!! Ja nemam više bol u mom kuku, čak sam bila ubeđena, da mi se više neće ni vratiti.

Zaista sam od jednom postala druga osoba! Od tog dana, mene ni moja žučna kesa više nije zabolela.Onda su se tri noći za redom neobične stvari dešavale: prve noći sam se probudila nešto posle ponoći i jasno sam osetila, kako mi sa na levom palcu usisava energija u moju potkolenicu. Nikada ranije nisam imala sličan osećaj, ali sam znala da je to usisavanje energije! Moja potkolenica je bila vrela kao usijana, i vibrirala je velikom brzinom. Nije to bila nikakva halucinacija, zaista sam sve to mogla da uočim.

Druge noći sam se isto posle ponoći probudila, opet usisavanje energije na levom palcu, ali sada sam usijana i vibriram do polovine grudnog koša. Takav događaj je bio neverovatan! Neopisivo! Sve ovo je trajalo oko jedan sat i petnaest minuta. Uživala sam!

Treće noći sam prvo imala jedan san: sa moje troje mlađe dece sam bila na moru. Ljudi se nisu kupali, jer su objavili da su se pojavile ajkule i da ne bi trebalo da se ide u vodu. Moja deca su pitala, a kako je to kada si u vodi, a znaš da su tu ajkule?

Mirno sam odgovorila: „ sada ćemo da odplivamo, pa ćemo i to saznati!“- “ Ma nikako u vodu!” Vikali su drugi ljudi, međutim, moja ćerkica i ja smo odvažno počele da plivamo. Odjednom su se na tri metra iza nas pojavile peraja od ajkula. Moja ćerka se uplašila i počela je da vrišti, a ja sam joj mirno rekla, da samo ostane mirno uz mene i da nama ajkule ne mogu baš ništa, pri čemu sam dok sam plivala, rukama slala vibracije u pravcu ajkula i znala sam da one ne mogu ni da nam priđu, a kamoli da nam naude. Taman kada smo isplivale na obalu. Probudila sam se i cela sam bila , teško mi je da nađem pravu reč, bila sam sva u energiji. Cela sam vibrirala, cela sam bila usijana, energija me je pomerala u svim pravcima. Znala sam da mogu da prekinem ovaj neobičan doživljaj, ali sam pustila da traje, a trajalo je oko pet sati!!! Ovako nešto doživeti je bilo uzvišeno osećanje, prelepo. U jednom trenutku sam osetila kratko krckanje u vratu i glavi, kao da se nešto namešta, i od tada nikad više nisam imala migrene koje su me ranije često mučile.

Posle ove tri noći, definitivno sam bila druga osoba, u svakom slučaju zdravija!