Često tražimo neki dokaz kojim bismo potvrdili da nikako nemamo sreće u životu. Da nas niko ne voli, da nemamo novac, da nas niko ne razume…

To što mi verujemo da je dokaz to su u stvari životne situacije u kojima se nalazimo. Pri čemu, ljudi ne razumeju da to što navode kao dokaz jeste u stvari posledica jednog negativnog uverenja koje je stečeno u detinjstvu, nikako uzrok problema. I zato moramo da znamo da  uzrok svega što nam se dešava i u zrelim godinama, leži u detinjstvu u nekom negativnom uverenju koje smo kao dete stekli.

I upravo zato što verujemo u to uverenje, mi ćemo i mnogo godina kasnije na život gledati kroz to uverenje. I kakva god da je situacija, mi ćemo je gledati očima nezrelog deteta koje veruje da nije dovoljno dobro i koje niko ne razume…

I sada kada znamo da je ovo što nam se sada dešava u životu posledica negativnog uverenja iz detinjstva, kako da dođemo do uzroka?  Kako da sebe pitamo – kada posmatramo situaciju vrlo realno i kada vidimo da nam je novčanik prazan i da se računi gomilaju – a zašto ja verujem da je ovo malo novca? Zašto ja verujem da nisam dovoljno dobar i sposoban da imam dovoljno?

I kada na svaki odgovor koji sebi damo, postavimo opet sebi pitanje sa “zašto ovo verujem” doći ćemo do nekoliko ključnih, pogrešnih uverenja koja smo stekli kao dete. Svi smo mi kao deca nekada poverovali da smo mi krivi što nemamo pažnju kakvu mislimo da zaslužujemo i da ne dobijamo sve što poželimo materijalno… I sa takvim uverenjem krećemo u život.

Zato je veoma važno da za svako svoje negativno uverenje postavljamo sebi pitanje: „Zašto ja to verujem?“

Na prvi odgovor, opet postavimo to isto pitanje, i u jednom momentu ćemo doći do tog nekog uverenja koje smo dobili u detinstvu. A onda ćemo svesno početi da pričamo sa svojim unutrašnjim detetom. Kazaćemo mu da ono nije krivo što ima to pogrešno uverenje, ali, da takvo uverenje čak ni tada nije bila istina, već pogrešno razumevanje jednog nezrelog deteta. Razgovarajući na taj način sa unutrašnjim detetom, možemo svesno da ispravimo to uverenje kod našeg unutrašnjeg deteta.

To je jedini način da promenimo uzrok, i samo mi možemo da pričamo sa našim unutrašnjim detetom. Kada unutrašnje dete shvati da je voljeno od strane svog zrelog svesnog uma, tada se menja uzrok tada verujemo u dobro, tada verujemo u blagostanje. Prirodna posledica toga je da se naš život menja u smeru blagostanja i ljubavi.