Mi verujemo da kada bismo imali toliko puno para, ne bi brinuli o egzistenciji, ne bismo bili u destruktivnim partnerskim vezama.

Oni koji imaju mnogo novca žele ga još više, jer misle da će možda da bankrotiraju, ili da će ih neko pokrasti…

A na to ih „tera“ nesigurnost koja se nalazi unutar njih. I sada postaje jasno da mi za tim fenomenom ‘ Finansijska nezavisnost ‘ ne žudimo iz ljubavi prema novcu nego iz straha šta će biti sa nama ako nemamo dovoljno novca. Šta će biti ako neko drugi ne bude mogao da brine o nama? Iz tog razloga ljudi ulažu zaista veliku energiju da nešto nauče da rade, da nađu bolji posao, da štede, da igraju igre na sreću i pri tom se konstantno loše osećaju zato što koliko god količina novca da dodje, uvek je taj osećaj da to nije dovoljno da budemo potpuno nezavisni i da uvek može nešto da se desi da taj naš strah i potvrdi.

 

I sada je bitno da znamo da koliko god mi jurimo za tom nezavisnošću, imamo deo sebe koji se oseća nesigurnim, koji se oseća uplašenim, koji misli da mora da ima dovoljnu količinu novca sada da bi sada osetio neki mir, ali sada nema tu količinu novca i zato je nemir prisutan. Kada se po prvi put u našem životu osetio taj nemir, osetila nesigurnost, osetila bezvrednost, osetila nesposobnost da nešto ne možemo sami? Naravno, odmah posle našeg rođenja, kako je presečena pupčana vrpca. Tada se stvorio osećaj da nigde ne pripadamo, da moramo sami ali ne znamo kako. Zato se javlja taj osećaj nesposobnosti, nesigurnosti, i upravo ta osećanja koja smo stekli gurnuli smo u podsvest i ta osećanja nama kreiraju sve životne situacije. I koliko god svesno žudimo za tom nekom nezavisnošću, ne znamo da i dalje podsvesno stvaramo životne okolnosti u kojima i dalje osećamo nesposobnost, nesigurnost..

I sada postaje jasno da cela ta tenzija u nama zbog jurnjave za novcem, je u stvari tenzija između našeg podsvesnog uma koji ne zna šta je blagostanje, šta je finansijska nezavisnost i našeg svesnog uma koji veruje da bi neka određena količina novca nama obezbedila sigurnost. Mi ne možemo da osiguramo nikakvu sigurnost u životu sve dok se svesno ne obratimo tom našem podsvesnom delu.

Ako ja želim da steknem finansijsku nezavisnost, i mnogo sam učila i radila, i vidim da ona nikako ne dolazi, ili dođem do novca pa ga lako izgubim, ili imam novac ali se plašim da će neko da mi ga uzme, tog trenutka treba da shvatim da imam deo sebe koji se upravo oseća nesposobno, bezvredno i da ne zaslužuje tu količinu novca za kojom svesno žudim.

Jedan jedini način da dođemo do osećaja sigurnosti i naše vrednosti, nije da jurimo za novcem, već da svesno prihvatimo taj svoj podsvesni deo koji s eoseća nesposobnim. I kada počnemo taj deo sebe da integrišemo u našu celinu, onda će taj deo sebe početi da oseća sigurnost i da se oseća vrednim jer je konačno voljeno od nas.

A to se radi kroz svakodnevnu praksu da prepoznamo kako se osećamo dok još nemamo tu finansijsku sigurnost i da upućujemo ljubav u taj podsvesni deo sebe. Ta energija upućivanja ljubavi će dovesti do osećaja sigurnosti i vrednosti. I tada nam dolaze misli koje kada ih mislimo one se spontano i manifestuju. A to su misli da smo mi kreatori, da smo mi jedno božansko biće, duša. I tada se javljaju jasne misli da nama pripada sve ono što možemo da zamislimo i tada verujemo da nam to pripada i nama tada to i dolazi.

Finansijska nezavisnost se ne dostiže tako što ćemo da gomilamo negde novac nego tako što znamo da smo u svakom trenutku kreator da nam u svakom trenutku dolazi upravo ono što osećamo.